Dosta ljudi me pita koliko kanala "hvatam" ? Kada im kazem cifru (preko 4000) reakcije ljudi su razlicite, ali interesantno je da svi koji mi postave to pitanje smatraju da u najmanju ruku preterujem pa stoga retko ko zahteva objasnjenje odgovora. Od onih koji postave sledece pitanje, najcesce je: "Zasta ce ti toliki kanali i koliko ti vremena treba da sve to pogledas" ? Naravno sledi objasnjenje nakon cega obicno razgovor sa sagovornikom postaje znatno konstruktivniji, a to je da gotovo nikad ne pregledam kanale redom, vec ako hocu da neki dogadjaj pogledam, onda sigurno znam gde cu i kako da ga potrazim.
E pa ovako: racunajuci fidove, TV i radio kanale, analogne i digitalne, u C i Ku bandu to zaista izgleda tako. Mala tabela predstavlja stanje u memorijama mojih risivera pocetkom u leto 2002. Broj od preko 4000 se dobija kada se na sumu iz tabele dodaju poznati feedovi i skremblovani kanali. :
analogni kanali |
digitalni kanali |
z b i r |
|||
C band |
Ku band |
C band |
Ku band |
||
TV |
120 |
320 |
210 |
800 |
1450 |
radio |
60 |
220 |
130 |
700 |
1110 |
z b i r |
180 |
540 |
340 |
1500 |
2560 |
Napomena
a) Rec je samo o kanalima koji se mogu videti (cuti) sa teritorije nase zemlje, prakticno za pozicije satelita od 90E do 45W.
Posto u odredjenim vremenskim intervalima vrsim azuriranje svih digitalnih kanala mislim da mogu izneti svoje zapazanje o trendu promene broja satelitskih kanala. Moze se naime uopsteno reci da ne postoji striktna zavisnost promene broja kanala na nebu, ali se zato moze reci da u toku jednog meseca 2-3 % kanala ili prestane da emitutuje ili se skrembluje, dok broj novih kanala koji se pojavi iznosi 2-5 %. Isto tako, najmanje 2 % kanala promeni postojece parametre emitovanja.
Pre nego sto opisem sistem koji posedujem i koji ove cifre pretvara u stvarnost ne mogu a da se ne setim pocetka pre oko 11 godina i puta u Austriju po LNB i polarotor, puta u Suboticu po poliestersku antenu od 1,8 metara (kako su me samo gledali usput dok sam se vracao) i nabavke Grundig risivera iz Nemacke sa mocnih 49 kanala. Sve to za oko 2000 DEM. Bila je to onda sasvim solidna oprema, jer jedino je Astra 1A od komercijalnih satelita bila na nebu sa svojih 16 kanala.
Interesantno je da nekih prelaznih faza u nabavci opreme nije bilo, odnosno kada je sve to postalo tako tesno da se granicilo sa nepodnosljivoscu, pristupio sam nabavci opreme koju i danas koristim.
Evo sada i specifikacije mog satelitskog sistema :
- antena parabola 3 metra sa H-H motorom i reduktorom
- Ku band LNB Swedish Microwave
- C band LNB California Amplifier
- Korotor II Chaparral
- analogni prijemnik Pace MSS 1000 sa VC1 decoderom
- analogni prijemnik Pace Prima sa VC2 decoderom
- D2Mac decoder Pace D155
- pozicioner Pace MSP 995
- digitalni risiver Nokia 9500S sa Irdeto CAM-om
Da bi se razumeo nacin rada ovog sistema, potrebno je upoznati se sa nacinom vezivanja digitalnih risivera u sistem sto se moze procitati na ovom sajtu. Moj SAT-TV sistem pripada grupi A3 i B3, s tim sto je slozeniji od vec pomenutih kombinacija zato sto je pored quad band LNB-a na anteni postavljen i C band LNB, a osim toga zbog malog broja kanala predvidjenih za memorisanje na analognom risiveru postavljen je i dodatni analogni prijemnik koji je preuzeo sve analogne kanale C banda.
A evo kako to sve izgleda kad se pogleda kroz Samsungov digitalni foto-aparat. (kliknite na malu sličicu)
