MPEG

MPEG je skracenica od Moving Picture Experts Group. U pitanju je standard koji definise nacin prenosa digitalne slike i zvuka u kompresovanom formatu cija je sirina manja od sirine odgovarajuceg analognog signala.
Prvi MPEG standard bio je MPEG-1 koji se koristio za prenos filmova na CD. Imao je malu brzinu prenosa a posledica toga je bila slika koja je podsecala na VHS. Iako je imao 25 do 30 slika u sekundi, podrzavao je samo jedan video signal u digitalnom snopu, tako da se nije mogao koristiti za satelitsku TV.
Posto je MPEG-2 bio tek u razvoju, u medjuvremenu se pojavio prelazni standard MPEG-1.5 koji u stvari i nije zvanicni standard a bio je to u stvari prosireni MPEG-1, tako da je mogao nositi nekoliko digitalnih kanala. I pored primetno slabijeg kvaliteta, jos uvek se ovakvi signali mogu naci na nebu. Rec je pre svega o arapskom Orbit paketu koji se emituje sa nekoliko Intelsatovih satelita.
MPEG-2 je postao pravi standard digitalne satelitske TV. Osnovne prednosti u odnosu na prethodni standard su znatno poboljsana rezolucija slike (do studijskog kvaliteta) i veci opseg prenosa. Ono sto je veoma bitno je i da MPEG-2 omogucava veci broj kanala u digitalnom snopu i to pri razlicitim vrednostima protoka podataka. Sve je to regulisano standardom ISO 13818-1.

DVB

DVB je skracenica od Digital Video Broadcast i predstavlja standard zasnovan na MPEG tehnologiji. DVB odredjuje na koji se nacin MPEG-2 signali emituju sa satelita. Rec je ne samo o slici i tonu, vec o raznim sistemskim informacijama, teletekstu, programskom vodicu, sistemu za skremblovanje kanala, itd.
Postoje tri vrste DVB standarda: DVB-S za satelitsko emitovanje, DVB-C za kablovske sisteme i DVB-T za zemaljske predaje.

SR

SR je skracenica za Symbol Rate i oznacava vrednost protoka digitalnih signala. Oznacava se u MegaSimbolima u sekundi (Ms/s) i dvostruko je manja od odgovarajuce kolicine bitova u sekundi (Mb/s).

QPSK

QPSK je skracenica od Quadrature Phase Shift Keying. U pitanju je princim modulacije digitalnih informacija u digitalni signal. Za razliku od amplitudne ili frekventne modulacije poznatih od ranije i koriscenih kod analogne TV, ovde se vrsi fazna modulacija i to tako sto se digitalne informacije postavljaju u jedan od cetiri razlicita fazna stanja ili simbol. Svaki simbol sadrzi dva bita za podatke.

QAM

QAM je skracenica od Quadrature Amplitude Modulation. Rec je o kablovskoj verziji QPSK. U praksi se pri istoj sirini digitalnog  signala kroz kabal moze preneti i do pet puta veci broj kanala nego preko transpondera, sto znaci da primenom QAM kroz kabal se moze propustiti i nekoliko stotina digitalnih kanala.

FEC

FEC je skracenica od Frequency Error Control. Kada digitalni risiver primi informaciju sa satelita, on ne moze da posalje povratnu informaciju koja govori da li je primljeni signal prihvacen sa greskom ili ne. Zato je ustanovljen FEC. Sa satelitskog transpondera naime stize signal zajedno sa greskom, tako da ako risiver ne uspe da primi signal bez greske, on ima i mogucnost da koristeci dodatne informacije tu gresku ispravi na vreme.
Koriste se istovremeno dva metoda ispravljanja greske: Viterbi broj i Reed-Solomon kod.
Viterbi broj je ustanovljen u obliku razlomka i oznacava koliki je odnos stvarnih i poslatih podataka. Standardne vrednosti su 1/1, 1/2, 2/3, 3/4, 5/6 i 7/8.
Reed-Solomon kod propusta 188 bajtova od 204 dolazeca gde se koristi princip parity bitova da bi se svaka preostala greska mogla eliminisati.
U praksi se koriste razlicite vrednosti i za SR i za FEC.Gornja granica za SR je oko 30 Ms/s.
Ukoliko se smanji i kolicina FEC informacija (sto je moguce samo u slucaju signala jakog intenziteta) onda ima uslova za postavljanje maksimalnog broja satelitskih kanala na jednom transponderu. Koliko ce to kanala zaista biti, zavisi i od zeljenog kvaliteta slike, mada u praksi se zna da prosecan protok signala za neki kanal zavisi od njegove tematske opredeljenosti. Tako na primer 2 Ms/s je dovoljno za postizanje VHS kvaliteta, 4 - 6 Ms/s za PAL kvalitet - govorne emisije, 8 - 9 Ms/s je dovoljno za bolji signal od D2Mac ili PAL+ - za filmove i sportske prenose, 15 Ms/s za pravljenje kopija a >15Ms/s za HDTV kvalitet, stereo radio stanica 128 Ks/s, Internet na primer 0,5 Ms/s itd. Na osnovu ovoga moze se priblizno isplanirati broj kanala na jednom transponderu.

MCPC

MCPC je skracenica od Multiple Channel Per Carrier. Ovde se radi upravo o onome sto sam pomenuo u prethodnom delu, dakle postavljanju veceg broja kanala u jedan signal. Da bi se to postiglo, koristi se TDM tehnika (Time Division Multiplex) za emitovanje vise kanala u isto vreme. To u stvarnosti samo tako izgleda, jer se u stvari podaci za jedan kanal salju u odredjeno vreme a podaci za drugi kanal u drugo vreme. U novije vreme koristi se tzv. statisticki multipleksing gde se kod kanala kod kojih je povremeno potrebno znatno vise informacija (brze izmene kadrova kod sportskih prenosa) dozvoljeno da se informacije "ukradu" na racun drugih staticnijih kanala u paketu.

SCPC

SCPC je skracenica od Single Channel Per Carrier. U ovom slucaju, samo deo transpondera koristi se za prenos digitalnog signala, dok se ostatak prostora na transponderu moze ustupiti nekom drugom satelitskom operatoru. SCPC se pretezno koristi za fidove (feed - povremeno slanje slike i tona sa raznih mesta za potrebe vlasnika odredjenih kanala). Prednost SCPC kanala je u tome sto se oni mogu slati ka satelitu sa bilo koje pozicije (cak i kamiona) ali mana je jer nema efikasnost kao MCPC, odnosno mora da nosi vecinu informacija koje MCPC nosi za sve kanale.

PID

PID je skracenica od Package IDentifier. MPEG-2 emituje podatke u paketima po 188 bajtova. Na pocetku svakog paketa nalazi se PID koji risiveru govori sta da uradi sa paketom. Ako je na primer rec o MCPC paketu, risiver treba da zna koji paket od 188 bajtova pripada odredjenom kanalu i da podatke usmeri na dalju obradu.
Pidova ima razlicitih, ali su tri najvaznija:
VPID - PID za sliku,
APID - PID za audio,
PCR PID - (Program Clock Reference) PID koji ima zadatak da uskladi sliku sa tonom da ne bi bilo kasnjenja.
U svakom MCPC signalu nalazi se kompresovana kombinacija video i audio signala koja se naziva PES ( Packet Elementary Stream). Vise ovakvih kombinacija uz dodatak SID-a cini MPEG-2/DVB multiplex signal koji se uplinkuje ka transponderu satelita.
SID (System Information Data) PID koristi se za programski vodic, informacije o drugim frekvencijama na kojima se nalaze kanali koji zajedno cine jedan paket kanala, zatim informacije o razlicitim audio podnosiocima za jedan kanal, itd. Njegova vrednost je izmedju 00h i 14h.
PAT (Program Assosiation Table) je prva informacija sadrzana u SID-u. Uvek se nalazi na PID-u 0000 i sadrzi listu PMT (Program Map Table) koja za svaki kanal ima VPID, APID i PCR PID. Osim toga PMT sadrzi i druge informacije kao na primer pointer na ime kanala ili na servise za prenos podataka ako takvih ima. Pored PAT i PMT u PES postoji i NIT (Network Information Table) na PID-u 0010 i sadrzi listu transpondera koji cine paket kanala zajedno sa njihovim SR i FEC.
Postoji jos nekoliko vaznijih PID-ova, kao sto su BAT (Bouquet Assosiation Table) koji govori risiveru koji su kanali u okviru jednog paketa srodni po tematici. Zatim EIT (Event Information Table) na PID-u 0012 sadrzi listu programa koje risiver interpretira u programski vodic (EPG). Risiver moze da koristi informacije iz EPG-a dve nedelje unapred.
Tu je i TXT PID koji je zaduzen za prikaz teleteksta ukoliko su i takve informacije sastavni deo nekog kanala. Najzad TDT PID (Time and Date Table) daje risiveru podatke o vremenu koristeci UTC ofset, dakle svetsko vreme, da bi preko toga bilo moguce videti lokalno vreme na displeju risivera.
Cela ova prica koja sadrzi sve ove egzoticne PID-ove, naravno moguca je samo kod MCPC. Kod SCPC medjutim srecemo se samo sa jednim PES, a posto su tu pretezno u pitanju fidovi onda se vecina SID podataka kao sto su NIT, BAT, EIT uopste i ne prenosi.

ACBW

ACBW je skracenica od Acquisition Bandwidth. Izrazava se u MHz i predstavlja sirinu frekventnog opsega koja se koristi pri tzv. lokovanju digitalnih signala. Veca vrednost ACBW utice na to da ce relativno siri deo frekventnog spektra biti pretrazen u cilju prepoznavanja digitalnog signala. U protivnom, manje vrednosti za ACWB ili cak nula koriste se samo ukoliko je frekvencija digitalnog signala precizno poznata. Tada se i signali nizeg intenziteta mogu uspesno identifikovati.

4:2:2

DVB format vrsi enkodiranje digitalne slike u formatu 4:2:0 sto najjednostavnije receno znaci da rezolucija kolor informacija u slici iznosi 1/4 rezolucije video signala. Za potrebe studijskog kvaliteta slike, uveden je nacin enkodiranja slike 4:2:2 sto opet znaci da se time udvostrucuje nominalna kolicina kolor informacija. Ovaj signal koriste clanice Evrovizije za prijem pre svega vesti i sportskih prenosa i to preko Eutelsat satelita na poziciji 7 istok. Ranije su za tu svrhu korisceni analogni signali skremblovani u sistemu SiS (Sound in Sync). Nazalost iako 4:2:2 signali nisu skremblovani, ne mogu se primati konvencionalnim digitalnim risiverima.

Diseqc

Diseqc je skracenica od DIgital Satellite EQuipment Control. Ovde je rec o resenju za istovremeno gledanje kanala sa Astre i HotBirda, odnosno pozicija 19.2E i 13E jer upravo sa ovih pozicija emituje se vrlo veliki broj kanala. Resenje je napravljeno tako sto risiver signalom od 22KHz ukljucuje poseban uredjaj na anteni koji aktivira jedan od dva LNB-a. Teoretski na ovaj nacin moguce je kontrolisati do osam razlicitih ulaza.

FTA

FTA je skracenica od Free To Air. Oznacava tzv. slobodne   digitalne kanale koji se mogu gledati bez posebne kartice za desifrovanje.